PROGRAM DVONODNEVNOG IZLETA

MEĆAVNIK  MOKRA GORA VIŠEGRAD ANDRIĆGRAD OVČARSKO-KABLARSKA KLISURA

dan BEOGRAD  Polazak u 07,00 h za Mećavnik (Drvengrad).

MEĆAVNIK (DRVENGRAD) Obilazak turističkog kompleksa čuvenog režisera Emira Kusturice : Galerija, Crkva Svetog Save, apartmansko naselje, projekcija kraćeg filma.

Ima jedno brdo u užičkom selu Mokra Gora, tik uz granicu Srbije i Bosne... Do pre četiri godine malo je bilo onih koji su čuli, a još manje onih koji su se šumskim izlokalnim putem popeli na mokrogorsko brdo Mećavnik, sa njega bacili pogled na Taru, Šargan, Bosnu, Srbiju, i priznali kako je breg na kojem stoje jedan od najlepših božijih darova.

A onda se, tumarajući nekim filmskim putevima, na tom brdu obreo i filmski režiser Emir Kusturica. I tu, međ' proplancima i šljivacima, međ' zmijama i gušterima, međ' šajkačama i opancima, Kusta je sagradio svoj grad, ali ne onakav kakav je izgubio tamo na Miljacki pre decenije i više, već grad koji je, veli, tražio ceo život i grad u kojem mu, kako hiljadu puta reče, valja i ostariti. Danas je brdo Mećavnik životna adresa Emira Kusturice do koje se stiže asfaltnim putem, i jedna od najlepših svetskih kulturnih i filmskih pozornica. Koliko za samo par godina, na brdo Mećavnik ispeli su se gotovo sve poznate javne ličnosti iz Srbije, a dolazili su i predsednici mnogih evropskih država, ambasadori... I svi su ostajali zbunjeni pred lepotom, pred pogledom, pred običnim rečima domaćina... A Kusta je, zapravo, banuo u Mokru Goru da snimi nekoliko klapa za film „Život je čudo“. I, kad je snimio filmsko čudo, nastavio je graditeljsko. Za prvo „čudo“ nije dobilo „Zlatnu palmu“ u Kanu, ali je ovo drugo „čudo“ dobilo najveće priznanje UNESCO - proglašeno je za jednu od najlepših evropskih etno oaza i stavljeno je pod zaštitu ove organizacije.

Nastavak puta do Mokre Gore.

MOKRA GORA Obilazak stare železničke stanice u Mokroj Gori, crkve Svetog proroka Ilije i lekovitog izvora „Bele vode“.

Fakultativno - ručak na Mokroj Gori i vožnja starim vozom po Šarganskoj Osmici.

Šarganska osmica je najatraktivnija turističko-muzejska železnica u Evropi i spominje se kao jedinstveno graditeljsko remek delo u svetu među prugama uzanog koloseka. Povezivala je Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom, a puštena je u saobraćaj 02.02.1925. godine. Visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana udaljenosti 3,5 km rešena je na jedinstven i jedini mogući način - neobičnom pružnom petljom u vidu broja 8. Ova izuzetna pruga duga je 13,5 km, na pruzi je izgrađeno 22 tunela (najduži ispod Šargana nosi naziv Aleksandar I), 5 mostova ( od kojih je najduži 44,30 metara na reci Kamešini) i vijadukata. Godine 1974. pruga je ukinuta. ŽTP Beograd je 1999. godine počeo obnovu pruge i njeno aktiviranje u turističke svrhe. Krajem XIX veka "srpski Nostradamus" Mitar Tarabić reče: "Proći će podosta godina pa će se ljudi opet setiti gvozdenog puta, te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njime do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave, serbez odmorišta i uživancije."

Nastavak puta do Višegrada / Andrićgrada.

VIŠEGRAD / ANDRIĆGRAD Doručak. Obilazak grada : spomenik Ivi Andriću, kula Kraljevića Marka , čuveni most Mehmet Paše Sokolovića na Drini i Andrićgrada: Trg Nikole Tesle, renesansno pozorište, vizantijski dvor, karavansaraj, replika manastira Dečani, muzej Ive Andrića, gradska kuća.

Polazak za Taru.

TARA Smeštaj u hotel „Omorika“ 3*. Večera. Noćenje.

2. dan TARA Doručak. Polazak za Ovčarsko Kablarsku klisuru.

Ovčarsko-kablarska klisura, duga 20 kilometara, na putu koji vodi od Čačka prema Užicu, prepoznatljiva je po strmim, krševitim obroncima planina, meandrama Zapadne Morave i brojnim manastirima velike lepote, nazvanim Nova ili Mala srpska Sveta Gora. Iako se nezna tačno ni ko su osnivači ovčarsko-kablarskih manastira, niti kada su oni tačno podignuti, sigurno je da je prirodno okruženje klisure poslužilo kao nadahnuće monaškim zajednicama da se smeste u ovim prelepim, ali slabo pristupačnim predelima, najverovatnije već nakon Maričke bitke 1371. godine.Putopisci 19. veka opisivali su ovaj predeo kao "pukotinu između stena" kroz koju se provlači reka. Kroz nekada potpuno neprohodnu klisuru, danas se provlači magistralni put pristojnog kvaliteta, povezujući deset manastira: Vavedenje, Preobraženje, Vaznesenje, Sretenje, Sv.Trojica, Jovanje, Uspenje, Nikolje, Blagoveštenje i Ilinje. Preporučujemo da ne prođete kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru a da ne obiđete neke od manastira, makar one koji su pored puta i do kojih se ne mora čamcima i skelama. Predstavljaju pravi vodič kroz tradiciju, duhovnost i istorijsko nasleđe Srbije.

 LEGENDA O NASTANKU MANASTIRA U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI 

Almogaveri, (katal. almogàvers), bili su plaćenici u službi aragonsko-katalonskih kraljeva Đaumea Osvajača i Perea Velikog koji su se borili u pograničnim predelima protiv muslimana u 13 veku u doba Rekonkiste. Bili su poznati kao izuzetno vešti i nadasve hrabri, ali i veoma agresivni i surovi ratnici. Na neprijateljskoj teritoriji su živeli od pljačke, a u doba mira su obično prouzrokovali probleme pljačkanjem seljaka i čestim tučama. Nakon završetka Rekonkiste i borbi na jugu Italije, borili su se na Istoku, uglavnom u Vizantiji u 14. veku gde dobijaju ime Katalonska družina sa Istoka.
Tokom borbi dokazali su se kao verni i vešti ratnici, ali je kobazilej Mihailo, sin vizantijskog cara Andronika 2 Paleologa, uplašen od njihove moći, organizovao pogubljenje većeg broja Almogavera i njihovog vođe Ruđera de Flora u proleće 1305. godine. Besni zbog toga, Katalonci (Almogaveri) pod vođstvom Bernata de Rokaforta su do nogu porazili vizantijsku vojsku kod Galipolja i Aprosa tokom leta 1305. godine. Posle toga, Katalonci su bez straha harali Trakijom i Konstantinopoljom i pustošili sve na šta naiđu. Ovi masakri koji su trajali pune dve godine su u istoriji poznati kao "Katalonska osveta".
Koliko su nedela almogavera ostala urezana u narodnom sećanju govori činjenica da se u Grčkoj smatra najgorom kletvom kad neko kaže: "Dabogda te stigla katalonska osveta.", a da je u jednom delu Albanije reč Katallán-i poprimila značenje "vampir" ili "monstrum". Toj pretnji bili su izloženi i kaluđeri na Svetoj Gori, pa je jedan deo njih prebegao u Srbiju, tačnije u Ovčarsko – Kablarsku klisuru. Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle katalonske najezde 1307-1309. godine kada su stradali manastiri na Svetoj gori Atonskoj. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva srpski kaluđeri su u ovoj klisuri osnovali svoje manastire.  Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke, a dolaskom Turaka ovi manastiri dobijaju nove uloge, čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za zbegove koji su se skrivali u klisuri, pećinama ili okolo manastira.

MANASTIR BLAGOVEŠTENJE  Obilazak manastira.   

Manastir Blagoveštenje se nalazi pod Kablarom uzvidno uz Moravu, s leve strane reke, iznadsame hidrocentrale Ovčar Banja. U manastirskom krugu, sem crkve, potoji nekoliko zgrada i konaka podignutih u raznim vremenima.

Povratak u Beograd uz usputna zadržavanja po želji.

BEOGRAD Dolazak u večernjim satima

NAČIN PLAĆANJA : Na žiro račun Agencije do polaska na put.

ARANŽMAN OBUHVATA : Prevoz udobnim turističkim autobusom sa klimom i DVD uređajem, obilazak Mećavnika, Mokre Gore, Višegrada i Andrićgrada, manastira Blagoveštenje,, smeštaj u hotelu »Omorika« 3* na Tarii na bazi 1 polupansiona i boravišnom taksom u 1/2 sobama, stručnog vodiča, troškove organizacije i vođenja puta.

ARANŽMAN NE OBUHVATA: ručak na Mokroj Gori i Mačkatu (oko 800,00 din), vožnja starim vozom po Šarganskoj Osmici (600,00 dinara), ulaznice za Mećavnik (200,00 din), individualne troškove.

Ovaj program je rađen na bazi najmanje 45 učesnika.

Sastavni deo ovog programa je licenca OTP broj 40 / 2010 od 01.02.2010. godine i Opšti uslovi putovanja Agencije “Globus Travel”.